Историја Валалара: Историја човека који је победио смрт.
Зашто бисмо читали Валлаларову историју? Права историја човека који је победио смрт. Прави научник који је открио начин да човек живи без смрти. Онај који је открио науку која претвара људско тело у бесмртно тело. Онај који је људско тело претворио у тело знања. Онај који нам је рекао како да живимо без смрти. Онај који је искусио природну истину Божију и рекао нам шта је бесмртни облик Божији и где је Он. Онај који је отклонио сва сујеверја и све довео у питање нашим знањем и достигао истинско знање.
Право име научника: Рамалингам Име којим га вољени зову: Валлалар. Година рођења: 1823. Година претварања тела у тело светлости: 1874. Место рођења: Индија, Чидамбарам, Марудур. Постигнуће: Онај ко је открио да и човек може достићи стање Бога и да не умре, и достигао је то стање. У Индији, у Тамил Надуу, у граду званом Марудхур, који се налази двадесет километара северно од града Чидамбарам, Рамалингам алиас Валалар рођен је у недељу, 5. октобра 1823. године, у 17.54.
Валаларов отац се звао Рамаја, а мајка Чинамај. Отац Рамаиах је био рачуновођа Марудхура и учитељ који је подучавао децу. Мајка Цхиннаммаи се бринула о кући и подизала своју децу. Валаларов отац Рамаја преминуо је у шестом месецу након његовог рођења. Мајка Чинамаи, с обзиром на образовање и будућност своје деце, отишла је у Ченај, Индија. Валаларов старији брат Сабапати студирао је код професора Сабапатија из Канчипурама. Постао је мајстор епског говора. Користио је новац који је зарадио одласком на дискурсе да издржава своју породицу. Сам Сабапати је образовао свог млађег брата Рамалингама. Касније га је послао да учи код учитеља код којег је учио, професора Канчипурам Сабапатија.
Рамалингам, који се вратио у Ченај, често је посећивао храм Кандасами. Био је срећан што је обожавао лорда Муругана у Кандакотаму. У младости је компоновао и певао песме о Господу. Рамалингама, који није ишао у школу нити је остао код куће, укорио је његов старији брат Сабапати. Али Рамалингам није слушао свог старијег брата. Стога је Сабапати строго наредио својој жени Папати Амал да престане да служи храну Рамалингаму. Рамалингам је, пристајући на захтев свог драгог старијег брата, обећао да ће остати код куће и учити. Рамалингам је остао у горњој просторији куће. Осим за време оброка, у другим временима је боравио у соби и активно се бавио обожавањем Бога. Једног дана, у огледалу на зиду, био је усхићен и певао песме, верујући да му се Бог јавио.
Његов старији брат Сабапати, који је држао предавања о митологији, није могао да присуствује предавању на које је пристао због лошег здравља. Зато је замолио свог млађег брата Рамалингама да оде до места где је требало да се одржи предавање и отпева неке песме како би надокнадио своју немогућност да дође. Сходно томе, Рамалингам је отишао тамо. Тог дана се велики број људи окупио да слуша Сабапатијево предавање. Рамалингам је певао неке песме како му је рекао његов старији брат. После овога, окупљени људи су дуго инсистирали да одржи духовно предавање. Тако се и Рамалингам сложио. Предавање је одржано касно увече. Сви су били задивљени и дивили се. Ово је било његово прво предавање. У то време имао је девет година.
Рамалингам је почео да обожава са дванаест година у Тирувотријуру. До Тирувотријура је сваки дан ишао пешице из области са седам бунара у којој је живео. На инсистирање многих, Рамалингам је пристао на брак у доби од двадесет седам година. Оженио се кћерком своје сестре Уннамулаи, Тханакоди. И муж и жена нису били укључени у породични живот и били су уроњени у мисао о Богу. Уз сагласност његове супруге Танакоди, брачни живот се завршава у једном дану. Уз сагласност своје супруге, Валалар наставља своје напоре да постигне бесмртност. Рамалингам је желео да спозна правог Бога кроз знање. Стога је 1858. напустио Ченај и посетио многе храмове и стигао у град који се зове Чидамбарам. Видевши Валалара у Чидамбараму, администратор града Карунгужи, по имену Тирувенгадам, замолио га је да дође и остане у свом граду и својој кући. Везана својом љубављу, Валалар је остала у резиденцији Тхирувенгадам девет година.
<п> Прави Бог се налази у мозгу у нашој глави, као мали атом. Светлост тог Бога једнака је сјају милијарде сунаца. Стога, да би обични људи разумели Бога који је светлост у нама, Валалар је напољу поставио светиљку и хвалио је у виду светлости. Почео је да гради храм светлости у близини Сатхиа Дхармацхалаи 1871. Он је назвао храм, који је завршен за око шест месеци, 'Савет мудрости'. Саградио је храм у граду званом Вадалур за Бога који пребива у облику светлости као велико знање у нашем мозгу. Прави Бог је знање у нашим главама, а за оне који то не могу да разумеју, саградио је храм на земљи, упалио светиљку у том храму и рекао им да мисле о том светилу као о Богу и да му се клањају. Када на тај начин концентришемо своје мисли, доживљавамо Бога који је знање у нашим главама. <п> У уторак ујутро у осам сати, он је подигао заставу испред зграде зване Сиддхи Валакам у граду Меттукуппам и одржао дугачку проповед окупљеним људима. Та проповед се зове 'огромна поука' Ова проповед води човека да увек буде срећан. Одговара на многа питања која се намећу. Проповед говори о разбијању наших сујеверја. Он каже да је прави пут спознати и доживети истину природе каква јесте. Не само то. И сам Валалар је поставио многа питања о којима нисмо размишљали и на њих је одговорио. Та питања су следећа:. <п> Шта је Бог? Где је Бог? Да ли је Бог један или многи? Зашто треба да обожавамо Бога? Шта ће се догодити ако не обожавамо Бога? Постоји ли нешто као што је рај? Како треба да обожавамо Бога? Да ли је Бог један или многи? Да ли Бог има руке и ноге? Можемо ли учинити нешто за Бога? Који је најлакши начин да пронађете Бога? Где је Бог у природи? Који облик је бесмртни облик? Како своје знање трансформисати у истинско знање? Како постављате питања и добијате одговоре на њих? Шта крије истину од нас? Можемо ли добити било шта од Бога без рада? Да ли је религија корисна у познавању правог Бога? <п> Сљедећи догађај након подизања заставе био је, у тамилском мјесецу Картхигаи, на дан када је фестивал славио свјетло, узео је дубоку лампу која је увијек горјела у његовој соби и ставио је испред вила. 19. дана у месецу Тхаи 1874. године, односно у јануару, на дан звезде Поосам која се помиње у индијској астрономији, Валалар је благословио све. Валалар је ушао у дворску собу у поноћ. По његовој жељи, његови важни ученици, Калпатту Аииа и Тхозхувур Велаиудхам, закључали су врата затворене собе споља. <п> Од тог дана, Валалар се није појавио као облик нашим физичким очима, већ је био божанско светло за формирање знања. Пошто наше физичке очи немају моћ да виде тело знања, не могу видети нашег Господа, који је увек и свуда. Пошто је тело знања изван таласне дужине спектра видљивог људским очима, наше очи га не могу видети. Валалар је, као што је знао, прво своје људско тело преобразио у чисто тело, затим у тело звука звано Ом, а затим у тело вечног знања, и увек је са нама и дарује своју милост.